U periodu izuzetne konkurencije i razvijenog predatorstva u razdoblju krede (prije 146 miliona godina) bilo je nephodno naći dio prirodnog staništa u kojem je moguće preživjeti. Tako su preci današnjih ptica postepeno osvajali vazdušni prostor, što znači da su prirodnom selekcijom gornji sprat drveća osvajale one životinje koje su imale strukture slične krilima ptica. Životinje koje su tada letjele mogle su lako da pobjegnu od neprijatelja, lakše pronađu hranu, kao i partnere.
Naučnici smatraju da je evloucijski podsticaj za jačanje i razvijanje novog letnog aparata bila veća dostupnost hrane u vazduhu, odnosno insekata. Tako su prvi letači imali šansu da se prehrane u vazduhu ali i da se sačuvaju od potencijalnih opasnosti.
Obzirom da je malo fosilnih ostataka prvobitnih ptica, ne može se u potpunosti znati tačan razvoj ove grupe organizama ali je nauka donedavno pretpostavljala da su preci ptica gmizavci tj dinosaurusi.
Prvi pronađeni fosilni ostaci ranih oblika ptica nađeni su kod Solenhofena u Bavarskoj. Ta praptica, otprilike veličine goluba, u nauci je poznata kao arheopteriks (Archaeopteryx). Iako je imala perje i oblik ptice, u vilici je imala zube, na nogama tri prsta sa kandžama, dugačak rep sastavljen od mnogo pršljenova i rebra bez potpornih nastavaka, što su glavne karakteristike gmizavaca. Ova praptica živjela je prije oko 150 miliona godina, a za nauku je veoma značajna jer nosi karakteristične osobine dvije klase kičmenjaka.
Arheopteriks se smatrao prvom prapticom sve dok Lianhai Hou i Zhonghe Zhou, sa Kineskog instituta za paleontologiju kičmenjaka, 1995. godine nisu otkrili novi ptičji fosil kojeg su nazvali Confuciusornis. Ova ptica je bila gotovo iz istog doba kao i arheopteriks (oko 140 miliona godina stara), ali nije imala zube. Njen kljun, perje i građa kostura slični su onim kod današnjih ptica. Ovaj pronalazak poništio je naučnu tezu da je primitivni predak svih ptica arheopteriks.
Godinu dana kasnije tačnije 1996. godine, u Kini je iskopan još jedan fosil star 130 miliona godina – Liaoningornis. Ova ptica se takođe ne razlikuje od savremenih ptica osim zuba.
Još jedan fosil koji pobija evolucionističku tvrdnju da su ptice evoluirale iz dinosaurusa tj. gmizavaca je eoalulavis. Građa krila Eoalulavisa, slična je građi “sporoletećih” savremenih ptica. Ovo dokazuje da su prije 120 miliona godina po nebu letjele ptice koje se u mnogim aspektima ne razlikuju od savremenih ptica.
Ove činjenice ukazuju da arheopteriks i druge drevne ptice slične njemu nisu bile prelazne forme. Pronađeni fosili pokazuju da su različite vrste ptica evoluirale jedna iz druge te da su današnje savremene ptice i neke arhaične ptice živjele zajedno, u isto vrijeme ali su neke od njih izmurle.
U prilog ovoj tvrdnji su i stanovišta molekularnih biologa koji su ispitivanjem proteinskog sastava perja kod ptica zaključili da isti nema ni približno sličan sastav kao krljušt gmizavaca.
