Ključni zakoni u oblasti zaštite životne sredine u Crnoj Gori u značajnoj mjeri su usklađeni sa evropskim pravom, ali se dio normi ne prenosi na potpun i sveobuhvatan način u domaće zakonodavstvo i praksu, zbog čega je nevladina organizacija (NVO) Akcija za socijalnu pravdu (ASP) uputila donosiocima odluka više od 20 preporuka za njihovo unapređenje.
Predstavnica ASP Ines Mrdović kazala je da su u okviru projekta „Kvalitetnijim zakonima za bolju zaštitu životne sredine“, koji je realizovan u okviru grant šeme kroz projekat „Osnaživanje učešća civilnog društva u oblasti životne sredine u procesu pristupanja EU (4E)“ koji sprovodi Koalicija 27, pripremili dvojezičnu publikaciju “Još mnogo koraka ka EU direktivama” sa 23 preporuke za unapređenje zakonskih politika u odnosu na deset ključnih zakona u oblasti zaštite životne sredine i njihove harmonizacije sa evropskim pravom.
“Analiza je pokazala da su ključni zakoni u značajnoj mjeri usklađeni sa evropskim pravom, ali da se dio usklađenih zakonskih normi ne prenosi na potpun i sveobuhvatan način, te su u tom smislu preporuke da se i taj dio upotpuni i uskladi potpuno sa evropskim propisima”, navela je Mrdović.
Kazala je da je publikacija sa preporukama upućena ključnim donosiocima odluka, uz očekivanje Akcije za socijalnu pravdu da će biti prihvaćene.
“U pogledu implementacije EU standarda u Crnoj Gori suštinski zavisi od toga koliko se nadležni organi zapravo trude da ih u praksi primijene i koliko ima spremnosti”, istakla je Mrdović.
Govoreći o preporukama, Mrdović je kazala da je analiza pokazala da je neophodno da se dosljedno prenese odredba iz Direktive o kontroli opasnosti od velikih nesreća, a koja se odnosi na definiciju zainteresovane javnosti.
„Cjelishodno je da dio odredbi sadržanih u drugim domaćim zakonima, a koji obezbjeđuju usaglašenost sa Direktivom o kontroli opasnosti od velikih nesreća, bude unijet u Zakon o zaštiti životne sredine, kako bi on bio cjelovit pravni akt sa neophodnim definisanjem svih pravnih situacija na jednom mjestu“, rekla je Mrdović.
U analizi se, kako je dodala, ukazuje na potrebu da se u Zakon o životnoj sredini unesu detaljnije odredbe iz relevantne direktive o ostvarivanju prava na pristup informacijama, posebno kada je riječ o restriktivnim ograničenjima za dostavljanje podataka radi izbjegavanja potencijalno različitih pravnih tumačenja.
Mrdović je kazala je da su, kroz jaku jaku kampanju, koja je obuhvatala saopštenja za medije, novinarske priče, promo tekstove i učešća na odborima Skupštine Crne Gore, ukazali na probleme u ovoj oblasti i na neophodnost da donosioci odluka u zaštiti životne sredine preduzimaju odlučnije korake i mjere.
Grant šema, u okviru koje je podržano osam projektnih ideja, realizovana je kroz projekat „Osnaživanje učešća civilnog društva u oblasti životne sredine u procesu pristupanja EU (4E)“ realizuje se u okviru Koalicije 27 koja je vodeća nacionalna OCD mreža u oblasti životne sredine i pod čijim se budnim okom već godinama unazad prate aktivnosti u okviru Poglavlja 27 – životna sredina i klimatske promjene. Projekat je finansijski podržan od strane Evropske Unije, kroz program „Civil Society Facility 2021 and Thematic Programme on Human Rights and Democracy 2021” i Ministarstva javne uprave. Realizuju ga nevladnine organizacije Centar za zaštitu i proučavanje ptica, Green Home, Društvo mladih ekologa i Sjeverna Zemlja.
