Pripremila: Dr Jovana Bila Dubaić, docent Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet
Kada kažemo reč „pčela“, većina ljudi automatski pomisli na medonosnu pčelu, med i košnicu. Takođe, većina ljudi zna da su pčele važne za razmnožavanje biljaka jer prenose polen sa jednog cveta na drugi, omogućavajući im polno razmnožavanje i formiranje semena i plodova. Mnogi su čuli i za podatak da od pčela zavisi svaki treći zalogaj koji pojedemo. Međutim, da li zaista reč „pčela“ označava samo jednu vrstu? Da li se ovi podaci o važnosti pčela u procesu oprašivanja odnose samo na medonosnu pčelu? Odgovor je – ne.
Raznovrsnost pčela – koliko ih zapravo ima?
Na svetu postoji preko 20.000 različitih vrsta pčela, a od njih svega 10% živi u društvenim zajednicama, poput medonosne pčele. Na Balkanu se javlja oko 1.000 vrsta pčela, od kojih je samo jedna medonosna. Ostale ne prave med. Da li ste sada pomislili – ako ne prave med, šta onda rade? Veoma je važno da razumemo da med nije najvažnija vrednost koju dobijamo od pčela. Puno značajniji je već pomenuti proces oprašivanja biljaka, i to ne samo zbog hrane koju mi ljudi jedemo, već i zbog očuvanja ekosistema i njihove ravnoteže. Naime, kopneni ekosistemi naše planete zavise od cvetnica, od njih sve kreće i na njih se sve oslanja – one su primarni proizvođači, stvaraju kiseonik, pružaju hranu i sklonište mnogim organizmima.
Zbog toga nije fer da spominjemo i pričamo samo o medonosnoj pčeli. Važno je da upoznamo i druge pčele, njihov način života, staništa i potrebe.
Raznovrsnost pčela – kako izgledaju i kako žive?
Pčele variraju u veličini, od veoma sitnih, dužine od pet do osam milimetara, do većih vrsta, kao što su bumbari i pčele drvenarice, koje mogu dostići dužinu preko dva centimetra.
Pčele nisu fascinantne samo zbog svoje raznolikosti, već i zbog različitih načina na koje žive i prave gnezda. Solitarne pčele, za razliku od svojih društvenih rođaka, same prave svoja gnezda. Ove pčele pronalaze odgovarajuće šupljine, pripremaju ih, donose polen i nektar i polažu jaja. Nakon što popune sav raspoloživ prostor, zatvaraju gnezdo i odlaze da traže novu šupljinu. Proces razvića potomaka uključuje nekoliko faza: jaje, larva, prepupa, pupa (lutka), i na kraju odrasla pčela koja izlazi iz gnezda na proleće ili leto, čime ciklus počinje iznova. Upravo ovakav način života je odgovor na pitanje zašto većina pčela ne pravi med. Tokom zime, većina pčela nije aktivno i ne treba im zaliha hrane za taj period. One provode zimu u fazi mirovanja (zimskom snu), tokom koje se ne hrane. Dakle, u prirodi postoje različita rešenja za isti „problem“ – dok medonosne pčele prave „zimnicu“, odnosno zalihe meda za zimu, solitarne pčele jednostavno spavaju zimski san.
Gnezda pčela: Od tunela ispod zemlje, preko trulih panjeva, do šupljih stabljika biljaka
Dok socijalne vrste insekata (poput osa, mrava i medonosnih pčela) prave velika gnezda oko kojih uvek ima vidljive aktivnosti, većina nemedonosnih pčela pravi mala, individualna gnezda, koja zbog toga često prolaze neopaženo. Velika većina ovih gnezda nalazi se pod zemljom, gde pčele kopačice prave tunele u različitim podlogama. Pored toga, postoje vrste koje nastanjuju različite šupljine, poput šupljih stabljika biljaka ili postojećih šupljina u mrtvom drvetu. Pčele koje imaju sposobnost da kopaju tunele u mrtvom drvetu nazivamo pčelama drvenaricama. Zanimljivo je da postoje i pčele koje gnezda prave unutar praznih kućica od puževa, kao i one koje prave spoljašnja gnezda: pronalaze udubljenja na koja nadograđuju svoja gnezda, koja moraju biti veoma čvrsta i otporna jer su izložena spoljnim faktorima.
Pčele koje koriste blato za zatvaranje gnezda nakon što ga popune zovemo pčele zidarice, dok pčele krojačice koriste lišće prilikom izgradnje svojih gnezda.
Neke pčele su kleptoparaziti (parazitske pčele), koje ne prave svoja gnezda i ne sakupljaju hranu za svoje potomke, već polažu jaja u gnezda drugih pčela, slično ponašanju ptice kukavice.
Zašto nam nije dovoljna samo medonosna pčela?
Medonosna pčela je izuzetno važna za oprašivanje biljaka i ima mnoge prednosti. Aktivna je tokom cele vegetacijske sezone, posećuje širok spektar biljaka, kolonije se mogu veštački umnožavati, a košnice se lako premeštaju na potrebne lokacije. Međutim, medonosne pčele ne oprašuju sve biljke podjednako efikasno, a neke biljke potpuno izbegavaju.
Kratak odgovor na pitanje zašto nije dovoljno imati samo jednu vrstu oprašivača, koliko god ona brojno prisutna, jeste da različite vrste pčela oprašuju različite biljke. Za potpuno oprašivanje neophodno je prisustvo različitih vrsta oprašivača. Na primer, biljke sa zbirnim plodovima, kao što su kupina i malina, zahtevaju prisustvo i sitnijih i krupnijih pčela za pravilno formiranje ploda. Takođe, tokom hladnih dana, medonosne pčele nisu aktivne, dok su neke druge pčele, kao što su bumbari i takozvane pčele voćnjaka, aktivne. Ovo je posebno važno u prolećnom periodu, kada vreme može biti dosta hladno, a neke prolećne biljke imaju ograničen period cvetanja. Ukoliko bismo se oslanjali samo na medonosnu pčelu, mnogi od tih cvetova ne bi bili oprašeni.
Iako su manje poznate od medonosne pčele, ostale vrste pčela igraju ključnu ulogu u oprašivanju biljaka i očuvanju ekosistema. Razumevanje i očuvanje svih vrsta pčela je od suštinskog značaja za biodiverzitet i stabilnost životne sredine. Bez njihovog doprinosa, mnogi ekosistemi bi bili u opasnosti, a naš svet bi bio siromašniji i manje održiv.
Mali koraci za veliku pomoć pčelama u našem okruženju
Sada kada smo bolje upoznali pčele koje žive oko nas i razumeli koliko su važne, možda se pitate šta možemo učiniti da im pomognemo. Sledi nekoliko konkretnih saveta o tome kako svako od nas može pomoći pčelama.
• Negujmo medonosne biljke
Bez obzira na to da li imamo baštu, travnjak ispred zgrade ili terasu, možemo pomoći pčelama tako što ćemo im obezbediti dovoljno hrane, odnosno medonosnih biljaka. Imajte u vidu da briga o pčelama ne mora puno da nas košta – biljke ne moramo da kupujemo, dovoljno je da podstaknemo rast samoniklih medonosnih biljaka koje žive u našem okruženju. Naravno, uvek treba voditi računa o tome da podstičemo biljke koje su autohtone, odnosno nativne za naše okruženje, i njima dati prednost.
• Budimo lenji baštovani
Umesto uredno pokošenog travnjaka, na kom nema hrane za pčele, možemo se odlučiti za mozaičko košenje – uvek ostavljajući deo površine nepokošen. Ovo štedi vreme i novac, pčelama pruža hranu i sklonište, a biljkama omogućavate da bace seme za sledeću godinu.
Takođe, ne uklanjajte opalo lišće ili trule panjeve iz bašte – oni su važni za kruženje materije i predstavljaju skloništa za mnoge organizme, uključujući pčele.
Na ovaj način, kroz male promene u navikama i praksama prilikom održavanja zelenih površina, možemo mnogo da pomognemo našim malim, vrednim komšijama – pčelama.
